islamkingdomfaceBook


Reče: "O teško meni! Zar da rodim, a ja sam starica i ovaj moj muž je starac? Uistinu, ovo je stvar čudna!"

Rekoše: "Zar se čudiš zbog odredbe Allahove? Milost Allahova i blagoslovi Njegovi su na vama, stanovnici kuće. Uistinu! On je Hvaljeni, Slavni."

Pa pošto Ibrahima napusti strah i dođe mu radosna vijest, raspravlaljao je s Nama o narodu Lutovom.

Uistinu, Ibrahim je bio blag, osjećajan, onaj koji se obraćao.

O Ibrahime! Okani se ovog. Uistinu, to je već došla naredba Gospodara tvog. A uistinu oni - njima će stići kazna neotklonjiva.

I pošto izaslanici Naši dođoše Lutu, sneveseli se zbog njih i bi pritješnjen zbog njih, nemoćan, i reče: "Ovo je dan mučan."

I dođe mu narod njegov žureći mu, a otprije su radili zla djela. Reče: "O narode moj! Ove kćeri moje, one su čišće za vas, zato se bojte Allaha i ne sramotite me (pred) gostima mojim. Zar (niko) od vas nije čovjek ispravan?"

Rekoše: "Doista znaš, nemamo mi na kćeri tvoje nikakvo pravo, a uistinu, ti znaš šta želimo."

Reče: "Kad bih ja imao protiv vas silu ili imao potporu žestoku."

Rekoše: "O Lute! Uistinu, mi smo izaslanici Gospodara tvog; neće te doseći. Zato kreni s porodicom svojom u dijelu noći i neka se niko od vas ne okreće, izuzev žene tvoje. Uistinu, to što će pogoditi nju, je ono što će pogoditi njih. Uistinu, rok njihov je jutro; zar jutro nije blisko?"