islamkingdomfaceBook


O sinovi moji! Idite pa se obavijestite o Jusufu i bratu njegovom, i ne gubite nadu u rewh Allahov. Uistinu, u rewh Allahov nadu gubi jedino narod nevjernika."

Pa pošto uđoše kod njega, rekoše: "O vladaru! Dotakla je nas i porodicu našu nevolja, donijeli smo robu beznačajnu. Pa napuni nam mjeru i daj nam sadaku. Uistinu! Allah će nagraditi davaoce sadake."

Reče: "Znate li šta ste učinili sa Jusufom i bratom njegovim, kad ste vi bili neznalice?"

Rekoše: "Jesi li uistinu ti, ti Jusuf?" Reče: "Ja sam Jusuf, a ovo je brat moj. Doista nas je Allah obdario. Uistinu, onaj ko se boji (Allaha) i strpi se - pa uistinu, Allah neće dati da propadne nagrada dobročinitelja."

Rekoše: "Tako nam Allaha, doista te je Allah odlikovao nad nama, a zaista smo bili činitelji grešaka."

Reče: "Nema vam prijekora danas; vama će oprostiti Allah, a On je Najmilosrdniji od milosrdnih.

Otiđite sa ovom mojom košuljom, te je bacite na lice oca mog, postaće onim koji vidi; i dođite mi sa svojim porodicama svi."

I pošto ode karavan, otac njihov reče: "Uistinu, ja nalazim miris Jusufov, makar smatrali da buncam."

Rekoše: "Tako nam Allaha, uistinu si ti u zabludi svojoj staroj."